Sadržaj
Bol u donjem delu leđa, odnosno u lumbalnom delu, jedan je od čestih problema sa kojim se susreće većina populacije. Intenzitet bola varira od tupog i dugotrajnog do iznenadnog i oštrog. Bol se najčešće javlja prilikom podizanja tereta, preteranog istezanja mišića, od direktne povrede, mada se može i razviti tokom vremena. Najčešći uzročnici koji dovode do pojave bola u krstima su stres, gojaznost, cigarete, kao i nedostatak fizičke aktivnosti.
Nekada se bol u lumbalnom delu može javiti i kao posledica virusnih infekcija i artritisa, kao i usled deformiteta kičme. Pored toga što je neprijatan sam po sebi, ovaj bol ograničava fizičku aktivnost, a samim tim narušava i kvalitet života. Karakteristično je da se simptomi povremeno vraćaju, a nekada mogu trajati tokom celog života.
Akutni i hronični bol u donjem delu leđa
Bol u donjem delu leđa može biti akutni i hronični.
Akutni bol najčešće traje nekoliko dana ili nekoliko nedelja, a javlja se iznenada. Najčešći uzroci akutnog bola su nagli pokreti, istezanja ili padovi. Pokretljivost je ograničena i primetne su teškoće pri ustajanju.
Hronični bol u donjem delu leđa se javlja postepeno i traje duže od tri meseca. Problem je što kod ove vrste bola pacijent nauči da funkcioniše i živi sa njim, tako da uglavnom i ne potraži stručnu pomoć. Ovo je, naravno, pogrešno, jer ukoliko se ne primeni adekvatna terapija i otkloni uzrok koji je doveo do bola, može doći do većih problema.
Olakšavajuća okolnost je ta što jak bol ne mora nužno da znači da je u pitanju neka ozbiljna bolest. Veoma retko je potrebna hitna medicinska pomoć. Vrlo često se dešava da bol u donjem delu leđa prođe sam od sebe, ali postoje situacije u kojima je neophodno obratiti se stručnjaku.
Koji su najčešći uzroci bola u krstima?
Uzroci ovog bola se dele na mehaničke, organske i idiopatske. Generalno gledano, problemi sa kičmom mogu biti urođeni ili stečeni, koji podrazumevaju da se bol javio kasnije tokom života.
Mehanički bol u donjem delu leđa se najčešće javlja prilikom nekog pokreta kičme i uključuje kičmene pršljenove, ligamente ili meka tkiva. Organski bol u donjem delu leđa najčešće ukazuje na neku bolest, a kod idiopatskog bola je uzrok nepoznat.
Koje su preventivne mere za očuvanje leđa?
Kako biste ojačali mišiće leđa, preporučuje se redovno bavljenje fizičkim aktivnostima. Naravno, pri tom treba voditi računa o starosnoj kategoriji, kao i o specifičnostima svakog pojedinca. Važno je da održavate zdravu telesnu težinu, kao i da unosite dovoljno kalcijuma, fosfora i vitamina D, jer su oni veoma važni za zdravlje kostiju.
Ukoliko provodite mnogo vremena u sedećem položaju, potrebno je da često menjate položaj i da pravite pauze kako biste se protegli. Čak je preporučljivo da postavite jastuk ili urolan peškir iza leđa, jer to pruža potporu za lumbalni deo.
Trudite se da spavate na čvrstoj podlozi, po mogućstvu na boku, sa savijenim kolenima. Ovakav položaj ublažava pritisak i zakrivljenost kičme.
Povedite računa o ishrani tako što ćete unositi više voća, povrća, kao i nezasićenih masnih kiselina iz plave morske ribe i hladno ceđenih biljnih ulja. Takođe se preporučuje što veći unos vode, najmanje 2 l tokom dana.
Kako olakšati bol u donjem delu leđa?
Tokom akutne faze najbolje je koristiti hladne obloge, jer pomažu u smanjenju upale. Važno je da se led ne stavlja direktno na kožu, već ga je potrebno umotati u peškir kako bi se koža zaštitila. Nakon hladnih obloga može se preći na tople, tako što se na bolno mesto stavi termofor. Takođe i kratkotrajna upotreba protivupalnih lekova može znatno pomoći u smanjenju bola. Preporučuje se oprez kada su lekovi u pitanju, jer nekada mogu prouzrokovati stomačne i gastrointestinalne probleme i povećati rizik od problema sa krvotokom ili sa srcem. Ipak, mogu se koristiti i lekovi za relaksaciju mišića mogu, jer se na taj način smanjuje bolni mišićni grč koji je povezan sa naprezanjem donjeg dela leđa.
Kada je u pitanju hronični bol u donjem delu leđa preporučuje se fizikalna terapija. To podrazumeva pasivne i aktivne terapije koje pomažu pacijentu da poboljša fleksibilnost kičme i raspon pokreta.
Kada se preporučuje operacija?
U većini slučajeva operacija kičme nije neophodna ukoliko je reč o bolu koji se javlja u donjem delu leđa. Dokazano je da većina ljudi veoma dobro reaguje na nehiruške tretmane. Međutim, ukoliko je u pitanju prelom pršljenova ili bol koji dovodi do disfunkcije creva ili mokraćne bešike kao i bol koji se pogoršava i postaje nepodnošljiv, preporučuje se operacija. Najčešće se ne radi o hitnom postupku, tako da se operacija može zakazati u vreme koje je pogodno za pacijenta.
U svakom slučaju bolje je delovati preventivno nego kasnije sanirati posledice. Povedite računa o ishrani, odbacite cigarete i fizički se aktivirajte. Ne samo da ćete sprečiti pojavu bolova u kičmi već će se to pozitivno odraziti i na celokupno stanje vašeg organizma.