Kako prepoznati apoziciju i priloške odredbe u rečenici

Apozicija i p. odredbe

Kako prepoznati apoziciju i priloške odredbe u rečenici -jedna od glavnih školskih muka! Ma koliko se učenici trudili da perfektno nauče definiciju ovih rečeničnih članova, očigledno je ne shvate kako treba i onda nastane problem. Apoziciju mešaju sa atributom,a za priloške odredbe i ukoliko ih prepoznaju dvoume se oko značenja.

Kako sve deluje zamršeno i teško, tako i kontrolne vežbe prođu nezadovoljavajuće. Gradivo o ovim sporednim rečeničnim članovima najčešće ostane polovično i maglovito, a i u daljem školovanju, očekivano, javi se problem.

Međutim, ovaj problem je zaista lako rešiti. Evo i kako.

Razumevanje definicije, a ne mehaničko ponavljanje

Naravno da je definicija važna, jer u njoj pronalazimo sve neophodne informacije o ovim članovima. Pored definicije uvek sledi primer koji je potkrepi. Međutim, ni definicija, a ni primeri ne znače ništa ako ih učenik ne razume.

Najčešći slučaj koji se pojavljuje u praksi jeste mehaničko iščitavanje i ponavljanje istih, gde se samo naizgled čini kako je sve jasno i naučeno. Onda kada to znanje treba primeniti, učenik greši. Zato je važno da učenik razmišlja o onome što čita, posebno se posveti onome što deluje kao nejasno i teže i uvek sam pronađe svoje primere za datu pojavu.

Povezivanjem gradiva učenje je efikasnije i brže

Prilikom usvajanja znanja o apoziciji, kao i priloškim odredbama, valja se podsetiti i na prethodno usvojeno gradivo. Naime, reč je o subjektu i predikatu, kao glavnim rečeničnim članovima, ali i o objektu i atributu, kao sporednim članovima.

Možda se čini kako to nema nikave veze, ali i te kako ima. Ukoliko ne budete znali šta je predikat i kako on izgleda u rečenici, neće moći da se snađete sa priloškim odredbama, jer one dopunjuju upravo radnju označenu predikatom. Isto je i sa atributom, koji se veoma često pomeša sa apozicijom.

Dakle, pre nego što počnete novo, obavezno se podsetite starog gradiva. Povezivanjem ćete učiniti da ono što je novo i teže, brže razumete i bolje zapamtite.

Apozicija i p. odredbe

Šta je apozicija?

Naziv apozicija dolazi iz latinskog jezika (appositum) i ima značenje nečega što je pridodato, priloženo, odnosno nešto što je stavljeno uz nešto što već postoji.

Kako bi se gore navedena definicija pojasnila, osvrnućemo se i na one koje su zabeležene u gramatikama. Jedna od takvih ukazuje da je apozicija izdvojena odredba imenice, koja stvara novi imenski izraz, a sinonim je već postojećoj imenici.

Odmah ćemo uz definiciju dati i primer:

Novak Đoković, naš najbolji tenisar, posetio je moju školu.

U ovoj rečenici, apozicija je naš najbolji teniser. To zaključujemo na osnovu toga što ovaj imenski izraz dolazi kao dodatak već postojećem imenskom izrazu Novak Đoković. Dakle, ova apozicija naš najbolji teniser, konkretizuje, odnosno daje dodatnu informaaciju o tome da je baš Novak Đoković taj teniser koji je najbolji u našoj zemlji.

Prepoznaj lako apoziciju

Apozicija se veoma lako može prepoznati i po tome što se ona uvek odvaja zapetama u pisanju, a kratkim pauzama u govoru.

Takođe, apozicija ne mora nužno da dođe posle imenice, već se može naći i ispred imenice/imenskog izraza kome je pridodata. Na primer: Naš najbolji teniser, Novak Đoković, posetio je moju školu. Jasno je da je naš najbolji teniser apozicija, iako je promenila mesto u odnosu na gore navedeni primer.

Suštinski, gde god apozicija zauzme mesto, ona ne utiče na značenje i smisao iskaza, što potvrđuje i primer koji smo dali – Novak je i dalje naš najbolji teniser.

 

Apozicija i p. odredbe

Šta su priloške odredbe?

U nekim gratikama, a pogotovo u stručnoj naučnoj literaturi, pored ovog termina, nailazimo i na termin adverbijalne odredbe. Kako god, definicija je ista: sporedni rečenični član koji se u rečenici pojavljuje kako bi označio različite okolnosti i situacione karakteristike u kojima se radnja odvija.

Priloške odredbe u rečenici mogu biti iskazane:

  1. Prilozima: ovuda, tuda…
  2. Padežnim oblicima: ulicom
  3. Predlog +padežni oblik: u školi
  4. Nezameničkim prilozima: jutros, danas…

Značenja priloških odredbi

Iako se u literaturi pojavljuje niz različitih značenja, gramatike za osnovnu i srednju školu, izdvajaju nekoliko najvažnijih i stavljaju ih kao prioritet za usvajanje kod učenika. To su:

  1. Priloška odredba za mesto: Ovde nema mesta, Krenuli su odatle, Otišla je nekuda
  2. Priloška odredba za vreme: Nekada je sve bilo drugačije, Danas je najteže starima, Tetka će doći u nedelju
  3. Priloška odredba za način: Pesmicu je naučila napamet, Povikao je jakim glasom, Glasno se nasmejala, Tužno je sve to gledati
  4. Priloška odredba za uzrok: Nije došla zbog toga, Bila je iscrpljena od učenja, Tata je umoran od vožnje, Pozvala je zbog rođendana
  5. Priloška odredba za količinu: Previše su usporili, Mnogo radi, Puno su se zadržali
  6. Priloška odredba za poređenje: Igra kao Đoković