Šta su aktivne i pasivne rečenice i kako ih razlikovati

Posted by Brankica Crnoglavac август 17, 2020

U nastavi srpskog jezika aktivne i pasivne rečenice ne dobijaju uvek puno prostora i stoga se njihovo obrađivanje svede na šturo definisanje. Aktivne i pasivne rečenice predstavljaju nekakvu osnovu za dalje učenje različitih vrsta. Pored toga, predstavljaju najlakše gradivo iz oblasti sintakse, ali u praksi se neretko ispostavi drugačije.

Dakle, bez njih nije lako, a opet ih je teško savladati.

U cilju boljeg i uspešnijeg usvajanja gradiva o aktivnim i pasivnim rečenicama, u nastavku teksta sledi njihovo definisanje, detaljno pojašnjenje, primeri i saveti za lakše prepoznavanje.

Aktivne rečenice

Pogledajte sledeće aktivne rečenice:

  1. Joca čita knjigu.
  2. Nastavnica je mnogo hvalila svog učenika Filipa.
  3. Ona je razbila ogledalo.

Kao što možemo primetiti, subjekti u rečenicama su Joca, nastavnica i ona. Gradivo o subjektu ukazuje da se radi o rečeničnom članu koji vrši nekakvu radnju. Radnja koju subjekat vrši odnosi se na objekat, tj. subjekat radnju vrši na objektu (objekat „trpi” radnju).

U gore navedenim rečenicama subjekti označeni imenicama Joca, nastavnica i zamenicom ona, vrše radnju na objektima: knjigu, Filipa, ogledalo. Ovi objekti „trpe” radnju i zato će biti pasivni, dok će subjekat kod aktivnih rečenica uvek biti aktivan i time učiniti i da glagol bude uvek u aktivu.

Pasivne rečenice

Postoje dva načina građenja pasivnih rečenica – pomoću trpnog  glagolskog prideva (pasiva) i pomoću rečce se (refleksivni pasiv).

Građenje od trpnog glagolskog prideva (pasiva)

U prethodnim pasusima dali smo primere aktivnih rečenica. Sada ćemo te aktivne rečenice pretvoriti u pasivne:

  1. Knjiga je pročitana.
  2. Filip je mnogo hvaljen.
  3. Ogledalo je razbijeno.

Ako uporedimo pasivne rečenice koje smo sada obrazovali, sa aktivnim koje smo već imali, lako možemo zaključiti koje su osobine pasivnih rečenica.

*Aktivna rečenica: Joca čita knjigu.

U aktivnoj rečenici, subjekat je aktivan, dok je objekat pasivan. Glagol je prelazan i nalazi se u aktivu.

*Pasivna rečenica: Knjiga je pročitana.

U pasivnoj rečenici Knjiga je pročitana, u centru rečenice sada se nalazi objekat. Za građenje pasivnih rečenica potrebno je da glagol bude prelazan (prelazni glagoli zahtevaju objekat, jer radnja mora da pređe na nekog ili nešto). On je u pasivnoj rečenici, naravno uvek pasivan.

Možemo se takođe i zapitati zašto odjednom, ako je centar rečenice bio subjekat, sada tu ulogu ima objekat? Naime, nekada se javlja potreba da se radnje ne pripiše subjektu, tj. onome ko vrši radnju. Nekada je važnije znati na kome ili na čemu se radnja vrši. Tačnije, ponekad je bitnija informacija o objektu. Zbog toga postoje ovakve rečenice.

Šta je sa vršiocem radnje u pasivnim rečenicama?

Primetili smo da se u aktivnim rečenicama zna ko vrši radnju. Iz navedenih primera to su bili subjekti Joca, nastavnica, ona.

U pasivnim rečenicama odmah možemo postaviti pitanja: šta je sa vršiocima radnje i gde se oni nalaze i zna li se uopšte ko vrši radnju?

– Ukoliko je vršilac radnje iskazan, lako ga možemo prepoznati, ako nije iskazan, zaključićemo iz konteksta ko vrši radnju.

Logično je da sada sledi pitanje da li vršilac radnje ne mora ili mora biti iskazan.

– Vršilac radnje, ukoliko je to neophodno može biti iskazan. Njegovo iskazivanje moguće je na dva načina:

  1. Konstrukcijom : od + genitiv imenice;
  2. Konstrukcijom: od strane (predloški izraz) + genitiv.

Primeri:

  1. Filip je hvaljen od nastavnice.
  2. Filip je hvaljen od strane nastavnice.
  3. Ogledalo je polomljeno od strane nje.
  4. Knjiga je pročitana od strane Joce.

Građenje pomoću rečce SE (refleksivni pasiv)

U sledećim rečenicama dati su primeri, takođe aktivnih rečenica i njihovo preoblikovanje u pasivne konstrukcije:

  1. Ljudi rado gledaju zanimljive filmove.
  2. Zanimljivi filmovi se rado gledaju.

 

  1. Prošle zime u našoj školi učenici su odigrali mnogo humanitarnih turnira.
  2. Prošle zime u našoj školi se odigralo mnogo humanitarnih turnira.

Primećujemo da se u aktivnim rečenicama pojavljuje subjekat koji ukazuje na kolektiv: ljudi i učenici. U pasivnoj rečenici pomoću rečce se ti subjekti se mogu potpuno izgubiti.

Proverite svoje znanje

  1. U sledećim rečenicama podvucite subjekte:

Maša piše domaći zadatak.

U parku Vojin igra fudbal.

Šiju joj haljinu za matursko veče.

  1. Rečenice u prethodnom zadatku pretvorite u pasivne rečenice.
  2. Zaokružite reči koje čine centar u tim rečenicama.
  3. U pasivnim rečenicama koje ste obrazovali iskažite i vršioce radnji.
  4. Napišite nekoliko pasivnih rečenica, a zatim ih pretvorite u aktivne.
  5. Ukoliko dalje želite da proveravate svoje znanje o aktivnim i pasivnim rečenicama, pronađite neke stare novine, časopise, ili jednostavno, uzmite bilo koju knjigu i tragajte za ovim rečenicama. Na istom principu – aktivne pretvarajte u pasivne i obrnuto.